Снежана Спасић, вокал, извођач традиционалне музике, рођена је у Пироту.

За себе је говорила да је оно што пева један вид „виртуелне традиционалности“, оне музике која потиче из дубоког, интуитивног осећања да се традиција не наслеђује већ ствара. У току вишегодишњег истраживања и певања песама Старе Србије, дошла је до свог аутентичног музичког израза који се разликује од традиционалног схватања народне музике. Професионално се традиционалном музиком бави од 1993. године.

Од 1989. године живи у Нишу, где је студирала Правни факултет. После десетогодишњег искуства члана и солисте Академског хора Универзитета у Нишу, самостално започиње истраживање и певање традиционалних песама са балканских простора.

Као вокал, хорски солиста и извођач традиционалне музике деведесетих година је наступала на многим фестивалима, од којих су значајни: Мокрањчеви дани (1993), ЛЕМЕК (1993, 1994), Међународни фестивал фолклорних ансамбла „Скопље 94“ (као вокални солиста АКУД-а „ОРО“ – специјална награда), такмичење фолклорних ансамбала у Смедереву (1994, прва награда за извођење изворних песама), Београдско пролеће (1995), Царевчеви дани (1996, 1997), БЕМУС (1997), Нишка јесен (2000, награда стручног жирија за интерпретацију и најбоља песма фестивала).

Одржала је више стотина концерата традиционалне музике, самосталних и са групом „Naissa” у Србији и региону Балкана: Ниш, Деспотовац, Краљево, Требиње – Гацко – Билећа, Бања Лука, Лозница, Крушевац, Никшић, Подгорица, Херцег-Нови, Бела Паланка, Сремски Карловци, Нови Сад, Београд, Бор, Костолац, Сопот, Алексинац, Пожаревац, Панчево, Неготин, Младеновац, Лесковац, Сокобања, Куманово, Врање, Гацко, Сарајево… као и концерте у оквиру манифестација традиционалне културе: „Свет жена“ (Лозница), „XI Мишићеви дани” (Мионица), „Врела Хомоља” (Жагубица), „Октох октобру у хододарје“ (Крагујевац), „Карловачке божићне свечаности“ (Сремски Карловци), „Дани меда и вина“ (Неготин), „Молитва под Миџором“ (Књажевац), „Светосавска недеља“ (Врање) „Хомољски мотиви” (Кучево), „Црноречје у песми и игри” (Бољевац), „Видовданске свечаности” (Ниш), „Хорске свечаности” (Ниш), „Чобански дани” (Косјерић), „Царевчеви дани” (Велико Градиште), Етно – фестивал (Кладово), „Рашке духовне свечаности” (Рашка), „Вождови дани” (Велика Плана), „Дарови златног бора” (Златибор), „Драгачевски сабор трубача“ (Гуча), потом концептуални Светосавски концерти: Свилајнац – Подгорица – Никшић, Видовдански концерти: Лесковац – Ниш, „Дани бора Брестовачке бање”, „Нишвил џез фестивал”, „Смедеревска јесен”, „Дани Саве Јеремића“ (Ражањ), „Илиндански дани“ (Прибој), Културно лето (Шид), „Сестрољински дани преображења“, „Етно.ком“ фестивал (Панчево), НИМУС, „Медијанино лето“, учествовала у музичко-сценском делу „Константинус Магнус“…
У оквиру пројекта „Еурорегион-Еуробалкан, дарови Вилиног града” одржала је са групом NAISSА низ концерата традиционалне музике и предања као промоцију културе Понишавља у државама Еврорегиона (2009 – 2010).
У иностранству наступала на солистичким концертима или фестивалима: на фестивалу етно-музике организованом од стране Европске РТВ-организације CIRCOM у Солуну (Грчка, 1998), у оквиру акције „Можемо да живимо заједно” у организацији НВО Еуроинтеграција и владе Републике Бугарске (2001), Мађарска (Сент Андреја, 2001, заједнички наступ са глумцем Небојшом Дугалићем), Словачка (Међународни фестивал локалних телевизија „Златни просјак“, 2001, са биографским филмом „Бела вила“ у продукцији ТВ Пирот), „Пирин-фолк фестивал 2004” (награда стручног жирија за интерпретацију и најбољи сценски наступ), у оквиру „Ћоровићевих сусрета” (Босна и Херцеговина, 2005, 2010, 2014), Ускршњи концерти (Гацко, Сарајево, Никшић, 2015)…

Снимила мултмедијални ЦД традиционалне музике „Бела вила“ (2004).

Гостовала као вокал на ЦД издањима: „Београдско пролеће 95“ (ПГП РТС), „Химна љубави“ Димитриса Папапостолуа (Dimitris Papapostolou, Ria classic, Грчка/САД, 1999/2001), „Књига пророка Еноха“ („Хазари“, 2000), „Капија Истока, капија Запада” (ЦЕСИД и Агенција СТРИНГ, 2001), „Зона Замфирова“ (ПГП РТС и Dream Company, 2002), Етно.ком фест 2008…

Учествовала у изради музике за дугометражне документарне филмове „Бела вила” (2001), „Још само трен” (2006) и документарно-играни филм „Битка на Чегру” (2006).

Сарађивала је са Сањом Илићем и „Балкаником“, са Теодосии Спасовим, са Валом Балканском, са Димитрисом Папапостолуом, са групом „Хазари“, браћом Теофиловић, са Ненадом Милосављевићем и групом „Галија“, са Влатком Стефановским, са Серканом Чагријем, са Бојаном и Николом Пековић…
Снимала је за национални радио и ТВ програм од 1997. године и до сада има око осамдесет трајних записа.
Постхумно јој је додељена награда за животно дело на 28. Интернационалним хорским свечаностима 2022. године у Нишу.

***

Од 1999. године Снежана Спасић и група уметника и сарадника су оснивачи музичке групе „Naisse“ и истоименог Културног клуба, који се бавио афирмацијом традиционалне културе.

Као вођа Културног клуба „Naissa“ Снежана је одржала:
– креативне радионице етно звука у Пироту 2014. 2015. 2016. 2017. и 2019. године.
– сталну школу традиционалног певања и свирања на народним инструментима у Нишу од 2010. до 2019. године кроз коју је прошло више од сто музичких талената из Ниша и градова Понишавља.

Полазници обе сталне школе традиционалне музике су имали успешна учешћа као представници својих градова у такмичарској серији емисија изворне народне музике „Шљивик” у продукцији РТС-а, у својеврсном музичком натпевавању младих полазника школе певања са студентима етномузикологије Академије уметности из Београда, у снимању емисије „Српски источници” у продукцији РТС-а, у уметничком програму у оквиру доделе награде „11. јануар” у Нишу, затим учешће на ТВ такмичењима „Пинкове звезде”, Пинкове звездице”, „Ја имам таленат”, „Неки нови клинци”, Дани Франкофоније у Србији… као и прве самосталне наступе у културно-уметничким друштвима и на манифестацијама традиционалне културе широм Србије, одржаним претходних година.